Pre svega, na početku ovog članka, voleo bih da se za sekund svi vratimo u detinjstvo i prisetimo
kako je izgledala naša igra kad smo mi bili predškolskog pa i školskog uzrasta. Da li smo svi
imali Lego kocke? Nismo. Da li smo svi imali autiće? Možda i jesmo ali to nisu bili ovi
današnji koji na klik mogu biti i policijski i ambulantni i ostali drugi. Sećam se igre sa
metalnim autićima koje izvučem kad mi mama kupi neku čokoladu ili neki slatkiš. Donesem ga
kući i onda se igram sa njim i zaboravim na vreme. Napravim mu stazu u stanu i svojoj sobi, pa od
kutija dodam zgrade, pa počupam travu ispred svoje zgrade i donesem je na parket svoje sobe. I
gle, napravim jedno naselje, na papiru nacrtam saobraćajne znake, doduše to nisu bili baš
verne kopije znakova jer nisam baš uživao u crtanju ali jesam u jednoj stvari. Zamišljanju
realnih mesta, naselja, gradova pa čak i auto trka gde smo staze iscrtavali kredom po pločniku
iza naše zgrade. Samo smo se bojali kiše koja bi nam sprala naše staze, ulice koje smo crtali i
sve te “znakove u pokušaju” kako ih ja zovem.
Možda sam malo odužio ali poenta ovog pisanja je
da se današnje igračke mnogo drugačije koriste i da ne podstiču dečiju maštu. Opšte je poznato
da dete uči kroz igru. Kroz igru se izražava na sebi svojstven način, prihvata tuđa, nameće svoja
pravila, ostvaruje socijalnu interakciju sa drugom decom i podstiče na kreativnost. Današnje
igračke su komercijalni primeri jedne velike industrije u kojoj proizvođači vide ogroman
profit, prvo kroz crtane i animirane filmove koji ne podstiču dete da govori, već ga samo
zabavljaju. Kroz te crtane i animirane filmove iskusni proizvođači igračaka “kupuju” decu
određenim junacima. Ali da se vratim na ono sa početka ovog članka. Poenta je da dete dobije
jedan super odrađen proizvod, odnosno igračku, i naravno igra se njom ,ali ne daje detetu ono
što ono traži od igračke. Dete više nije istraživač, jednostavno maštovitost nestaje.
Današnji život i njegova brzina imaju veliku ulogu u ne baš prevelikom učešću roditelja u
igri njihove dece, detetu je potrebno nuditi materijale, prirodne, ručno napravljene, i
jednostavno “isprovocirati” dete , a u isto vreme biti i posmatrač dečije igre jer će dečija
igra ponuđenim materijalima otkriti dosta o njegovim interesovanjima i probuditi im želju
za istraživanjem , a samim tim i učenjem. Napravite lutke od čarapa, dajte deci da ih
ukrašavaju, da im dodaju delove uz Vašu pomoć i možda će im baš ta lutka biti jedan veliki
drug i prijatelj u njihovom razvoju. U razvoju govora, mašte, kreativnosti, socijalne i
emocionalne inteligencije. Igračka ne mora da bude skupa da bi bila dobra. Može biti i od
drveta, kartona, starih čarapa, i mnogih drugih stvari koje nažalost često zaboravljamo.
