Poštovani roditelji,
Naš vrtić, PPU„Kung fu Panda“ svoj rad usklađuje sa savremenim praktičnim dostignućima, teorijskim postavkama o razvoju i učenju dece, te i aktuelnim dokumentima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, stoga od radne 2021/22. godine, odnosno od 1. septembra i zvanično će raditi po novoj koncepciji predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta“.
Nova koncepcija podrazumeva da programi u vrtićima nastaju zajedničkim učešćem dece i odraslih u prostoru koji je podsticajan za dete, odnosno u kome ono može da se igra, slobodno istražuje, opipava, otkriva, saznaje, posmatra itd. Deca, zajedno sa Vama, vaspitačima i partnerima iz lokalne zajednice, odnosno ekspertima, po svojim potrebama istražuju ono što je njima smisleno i na tom putu su ravnopravni partneri. To partnerstvo, aktivni doprinos tj. učešće deteta se posmatra kao temelj razvoja njegovog samopouzdanja, kreativnosti, istraživačkog duha, otvorenosti, radoznalosti, kao i drugih benefita u razvoju, koji su od značaja za osnaživanje deteta za celoživotno učenje.
Iz zajedničkog učešća sa decom, odnosno zajedničkog delanja, proizilaziće koraci u dnevnom planiranju, a u osnovi dnevnog planiranja je ravnoteža u životno praktičnim situacijama i planiranim situacijama učenja, pri čemu se nastoji da se izađe u susret kako individualnim potrebama deteta, tako i potrebama grupe.
Iz gore navedenih razloga, vaspitači Vam u svom budućem radu neće prosleđivati planove rada, na način kao što je to bilo do sada, jer će se planiranje realizovati kao što je pomenuto, a ne na način kao što je to bilo ranije.
Kako je porodica aktivni učesnik u svim procesima i događajima u vrtiću, nadamo se Vašem aktivnijem učešću u kreiranju celokupnog vaspitnog procesa i života vaspitne grupe Vašeg deteta, te i vrtića kao institucije: u osmišljavanju i planiranju nege i vaspitanja, realizaciji najrazličitijih zajedničkih aktivnosti sa decom i vaspitačima, u oplemenjivanju sredine (holova, dvorišta, soba) za igru i razvoj dece itd.
Više o koncepciji „Godine uzleta“ možete pročitati na zvaničnom sajtu UNICEF – a:
https://www.unicef.org/serbia/
Video snimak, preuzet sa pomenutog sajta, koji jezikom roditelja prikazuje novu koncepciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja, možete pogledati na sledećem linku:
DRAGA DECO I RODITELjI, DOBRODOŠLI NAM PONOVO U VRTIĆ
Dragi naši dečaci i devojčice, radujemo se ponovnom susretu sa vama!
Ipak, očekujte male promene!
Vaspitači će biti malo čudnije obučeni, praćemo ručice češće i duže, naša stara dogovorena pravila upotpuniće neka nova i možda, u vašim sobama, neće biti baš svih igračaka na koje ste navikli, ali ne brinite!
Vaši vaspitači vas sa osmehom očekuju da vam kroz igru odgovore na sva vaša pitanja i interesovanja u vezi sa ovim malim promenama.
Draga naša deco, za vas imamo i jedan veoma važan zadatak, a to je da nam dođete zdravi, nasmejani i spremni za razne avanture i druženje!
PONOVO SE IGRAMO!
OSNOVNI OBLIK UČENjA U VRTIĆU JE IGRA!
Dečja priroda zahteva da igre budu raznovrsne. Iz tog razloga praktikujemo:
– stvaralačke igre (igra uloga, konstruktivne igre sa predmetima i igre dramatizacije);
– igre s pravilima (narodne igre, pokretne igre, didaktičke igre).
U igri uloga deca podražavaju aktivnosti odraslih kao i događanja iz svakodnevnog života koja privlači njihovu pažnj. Dete u ovim igrama prerađuje svoje utiske. U mlađem uzrastu sadržaj ovih igara je oskudan i najčešće se sastoji u imitiranju životnih pojava, obično putovanje prevoznim sredstvima, jer u ovom uzrastu decu interesuej radnja, a ne cilj. Samim tim što se dogovaraju o podeli uloga, navikavaju se na zajednički rad.
Igre s pravilima se javljaju u periodu između 4. i 7. godine i razvijaju se tokom čitavog života. Ovo su igre sa senzomotornim kombinacijama (loptanje, trke…), ili intelektualnim kombinacijama (karte, šah…).
Pokretne igre imaju značaj za fizičko vaspitanje (hodanje, trčanje, skakanje, puzanje, bacanje, hvatanje).
Didaktičke igre poseduju opšta svojstva igara, ali sadrže intelektualne aktivnosti radi potpomaganja intelektualnog razvitka. Dete je motivisano na spontan, stvaralački način. Deluje na svet oko sebe usavršavajući svoje mentalne i ostale sposobnosti. U ovim igrama se javljaju problemi koje dete može delimično da reši na osnovu ranije stečenog iskustva. Veoma je bitan napor koji dete ulaže da bi rešilo problem na koji je naišlo, motivisano samom igrom, i tako razvojno deluje na inteligenciju.
Igre opažanja. U ovim igrama dolazi do izražaja dečje stvaralaštvo i konstruktorstvo. Ove igre najčešće vezujemo za sobne igre. Mogu se organizovati preka nekom svojstvu: igre prepoznavanja boja, uočavanje promena na posmatranom, povezivanje sličnog i različitog, sastavljanje delova koji čine neku celinu. Ove igre nisu igre pasivnog posmatranja.
Jezičke igre. Igra i govor su kod dece povezane i to u većoj meri što su deca mlađa, pa zbog toga treba razlikovati govorne igre od govora deteta u igri. Govorna igra ima određeni vaspitno – obrazovni zadatak. Kroz igru dete usvaja nove reči, saopštava ih, vežba izražavanjem. Ovo su igre mišljenja, jer su govor i mišljenje tesno povezani.
POVEZANOST IGRE SA SAZNAJNIM RAZVOJEM
Od osnovnog značaja za razvoj detetovog saznanja jeste njegov hod. On osamostaljuje dete, oslobađa ga od pomoći odraslih prilikom njegovih pokreta i istraživanja okoline. Hod proširuje domen dečje orijentaciono – saznajne aktivnosti i sam njegov početak prati intelektualni napredak.
Oko godine i po, omiljena aktivnost mališana sastoji se u prenošenju i premeštanju svih mogućih stvari sa jednog na drugog mesto. Igrajući se tako dete uči šta je prostor.
Težinu predmeta dete takođe shvata kroz igru, tako što rukuje njima, meri predmete u ruci, gomila jedan na drugi, grize predmete i tako saznaje njegove osobine.
Pomoću aktivnosti u igri dete nauči da broji
U igri dete nauči da pravi razliku između većeg i manjeg, dužeg i kraćeg. Iskustva do kojih dete dolazi svojom aktivnošću, uslov su za uspešno upoređivanje, ocenjivanje i zaključivanje.
Mašta se razvija posle druge godine. Kod deteta mašta se javlja kao personifikacija (u igri dete razgovara sa psima, mačkama, predmetima), rukuje raznim zamišljenim predmetima (stolica je za dete konjić, automobil, voz); igra se sa izmišljenim drugom i uživljava u raznim situacijama. Mogućnost deteta da se više igra, prigodnim materijalima i igračkama raspiruje njegovu maštu. Fantazija omogućava da se dete igra, prepušta aktivnostima, pokretima koji nemaju nikakve neposredne stvarne osnove. Dete se igra loptom koje nigde nema, jaše konja bez igde ičega, samo pravi odgovarajuće pokrete. Mašta deteta je sve više stvaralačka, što se može videti njegovom igrom kockicama, štapićima… Stvaralačka mašta razvija se ujedno sa godinama i umnim razvojem.
Saznavanje kroz igru ima svoje specifičnosti. Usvajanje znanja se javlja kao produkt spontanog učenja. Dete usvaja ono što mu je potrebno sada, a ne ono zašta će mu se javiti potreba u neodređenoj budućnosti. Način na koji dete misli u igri je jedan od osnovnih pokretača njegovog intelektualnog razvoja.
POVEZANOST IGRE SA EMOCIONALNIM RAZVOJEM
Osećanja su kod deteta najjača. Ona ga podstiču na aktivnost i pomažu mu u stvaranju prijatnih odnosa prema okolini.
U socijalnom i emocionalnom pogledu, igra je neka vrsta pripreme deteta za život u društvu i sa drugima. Dete u igri istovremeno i oslobađa i razvija svoja osećanja time što stalno doživljava novi odnos prema raznim igrovnim aktivnostima, prema drugovima u grupi u kojoj se igra, prema spoljnom svetu i sebi samom.
Motivi koji su prožeti osećanjima imaju posebnu snagu, oni postepeno preuzimaju glavnu ulogu u motivaciji deteta i postaju podstrekači mnogih aktivnosti.
Kroz igru, dete se uči interakciji, komunikaciji i saradnji sa drugima, uči se da prima, ali i da daje i da deli sa drugima.Takođe, kroz igru se dete uči i osnovnim moralnim pravilima, u skladu sa svojim uzrastom i stepenom razvoja svog mišljenja. Veoma rano, kroz igru i druženje sa drugima, dete počinje da uči šta je dobro, a šta loše, šta je pravedno, a šta nepravedno, šta je pošteno, a šta ne.